Žitije Jelene A. (10)

Znala je ona da se Jelena Anžujska nije zamonašila kad i njen suprug Uroš Prvi ,što je bio običaj u vladarskoj porodicin Nemanjića.Učinila je to mnogo kasnije i to u benediktanskom manastiru Svetog Nikole u Skadru,na imanju svoje porodične loze. A ti rimokatolici behu zakleti neprijatelji pravoslavaca i njihovu crkvu nazivahu šizmatičkom.

Arhiepiskop srpske pravoslavne crkve Danilo Drugi se toliko trudio da katolicima preotme Jelenu Anžujsku pa je u njenom Žitiju  i napisao da je da je ona pred samu smrt primila pravoslavnu veru u svom dvorcu Brnjacima u gornjem toku Ibra.

Ipak, Miona je večeras shvatila da je Jelena uvek bila i ostala monahinja prvog katoličkog reda. 

Jer, stvarno, Jelena beše pokopana u zemlju pored manastirske crkve Gradac koju je pripremila za svoju grobnicu. Ta grobnica beše napravljena za dva ležaja i pri vrhu tako izdubljena da glave pokojnika mogu da leže jedna pored druge.Jelena je to uradila u želji da se do nje sahrani kralj Uroš.

Mioni je bilo jasno da crkva tu njenu posmrtnu kombinaciju nije odobrila s obzirom na to da je Veliki kralj ostao da leži na odru u Sopoćanima a Jelena u blatu pored svoje zadužbine.

I sada ona treba da donese mir Srbima koje unespokoji kazivanje gradačkog monaha..

Nastaviće se...