недеља, 19. април 2015.

Vodeničareva kći ( 5 )



Od svih Sasa, prvih rudara koje beše doveo kralj Uroš, Šeklur je bio  najbolji radnik. Mlad, snažan, poletan. Skoro celo leto rvao se sa stenom dok kroz njeno srce nije probio otvore da se voda najkraćim putem sunovrati na lopatice samokova. Međutim, stena ga nije slamala. Često je, uprkos teških reči i grubih prekora glavnog majstora, kroz gustu šumu zamicao do poslednje potočare, koja se uplašeno zgrbila pod mrkom stenom pored Ibra.

-Momak je lud. Šta će tamo? Srbi inače ne vole tuđine. U njima krv uzavri kad im se neko plete oko žena. Da nije kraljeve zaštite, ni jedan Sas ne bi kročio srpskom zemljom – besnela je kraljica Jelena.

Mladost je u uzavrelom telu gušila reči saveta i prekora. Šeklur se i dalje potajno sastajo sa vodeničarevom kćerkom. Ali tragovi kod vodenice i kod naviljka sena nisu mirovali. Prodreše snagom priče u seoske kuće. Ljubav dvoje mladih podiže na noge sva sela što se u blagom vencu savijaju oko Pavličkog hrama...







-Zar divlji tuđin da pogani našu devojku? Kakva sramota! I ne samo nju... Pogani sve Srbe... Zašto kralj dovodi i drži napasnike? - uznemireni glasovi tkali su po selima.

Kraljica je bila u pravu. U njima je ključala ogorčenost, kuvala se osveta. Vodeničarevu kuću zapljusnu snažan prezir. Celu porodicu okruži sramota. I njen brat Rastislav zgrabiše prošle noći sestru, odvuče je do mutne  reke, vezaše joj kamen oko vrata i uprkos očajničkih krikova sunovrati je u hladne talase Ibra.

Glas o svirepom zločinu nad devojkom stigao je noćas kasno u naselje Sasa. Glavni majstor je tražio Šeklura. Njega nije bilo.



-Eh, Šeklure, sine moj, proklet da si! – škrgutao je zubima  – Tek što smo kralju poslali prve otkivke gvožđa zbog tebe ćemo morati bezobzirno da bežimo...Govorio sam ti... To što ti nabrekla mladost nosi, pretoči u bušenju stena, nek izlapi u znoju, nek mišice zadrhte od umora... A ti, proklet bio, nisi hteo da me slušaš... Kao da je stotinu nečastivih zaigralo kolo u tebi... 

-Sada kada na vas krenu ti šašavi Srbi, zaboraviće na kraljevsku naredbu, pljunuti na njegovu zaštitu i rastgnuti vas kao divlje zveri u planini - posla Jelena poruku po Mioni...


Nastaviće se...

Нема коментара:

Постави коментар