Kao orlovsko gnezdo na strmoj steni,iznad ušća Brveničke reke u Ibar,zgrčio se mali grad Brvenik.Njegov gospodar,zahumski knez Vojislav Vojinović,lagano uzjaha na konja i sa Mionom krenu uskom stazom prema gradačkoj crkvi.Oštri udar kopita i razigrani vetar kao da uporno ponavljaju mukli šapat monaha iz manastira Gradac.
Njemu se mrtva kraljica Jelena Anžujska beše javila u snu i naredila mu da njeno telo izvade iz blata, da ga polože u ćivot i postave pred oltar njene zadužbine.
Veliki se strah beše uvukao među Srbe i to sada, tri godine nakon njene smrti.
Konji nisu išli pravo. Iskosili su tela i prednjim nogama gazili gornju ivicu druma u ibarskoj klisuri. Zadnjim nogama su gazili donju ivicu i obarali busenje pod drum.Visoko izdignutim glavama i raširenim grivama zaklanjali su grudi jahača. U takvom nemirnom hodu i jahanju bilo je nešto strašno, ali privlačno.
Ove tople majske večeri, leta gospodnjeg 1317.uznemirena Miona se prisećala mnogih dvorskih tajni prohujalog vremena.
Nastaviće se...
Нема коментара:
Постави коментар