Још једном су агресори сручили гомилу бомби на
складиште горива у Богутовцу..
Готово пола сата гледамо одсјај ватре испред себе.
Возило са оперативним штабом Железнице Србије пробија се напред. Нешто гори али не
кућа, ни дрво, ни слама. Види се само огромни стуб пламена. Очекујемо галаму,
људе расуте по асфалту и по прузи, праскање... Али, око ватре је мртва тишина.
Чује се само туихо распевани жамор усијаног ваздуха. Читава Клисура се зажари,
угасне, стропошта се или поскочи, већ према томе да ли ветар подиже пламен или
га спушта. Гори бензин!
Резервоари за гориво су се наслањали на железничку
станицу у Богутовачкој Бањи. Ватрогасци и мештани су се скупили око злодела као
укућани око огњишта. Улазимо у канцеларију отправника возова. Таваница више не
постоји. Кроз отвор виде се звезда, окружена црвенилом. Ибар се више не види.
Чује се само хучање реке... ово је
нестварно, као да сви чекају да се избистри слика и да огањ изроди душу
неимара. Али, авиони не слећу! Вратиће се, можда, на место злочина! Слетети
неће!
Чују се гласови људи. Горе, уз Клисуру, погођен је и
мост Пивница. Са њега се улази оправо у тунел. Пробушен је пројектилом. Испод
зјапи провалија, а делови бомбе су избушили конструкцију. Да човек не поверује
да је она од челика.
Нико више не зна колико је пројектила пало у Ибарску
клисуру. Противавионска одбрана Војске Југославије ремети рачуницу. Пројектили
лете на све стране још даље уз реку Ибар, близу Ушћа, између тунела Џелеп и
Бојанићи, пао је са носача и најдужи мост на овој прузи. А пруга је кренула
некуда у ваздух...
У Јошаничкој Бањи зликовци су се окомили на надвпжњак
преко пруге. Ту пролази пут за Копаоник. У близини је излаз са Ибарске магистрале. Пробушен је
као да није бетонски. Један пројектил је промашио надвожњак, али је погодио у
теретни вагон поред железничког магацина. Делови раскомаданог вагона били су
разорнији од бомбе. Пругом кроз железничку станицу као да је прошао стампедо...
А још даље уз реку, тамо где Клисура малаксава, још
веће је разарање. Прво је једним пројектилом затрпан тунел Шарпељ, а после
неколико дана, мостови са обе стране тунела надвили су се над амбисом. Одавде
почиње територија Косова. Злочинци су баш знали шта да ураде.
Прича се не стишава. Спрема се за дугу ноћ крај
ватрене стихије. Ватрогасци су немоћни. Брдо је као вулканско гротло. Не би се
веровало. И за неверу је то али је истина жива!
Брдо - ломача у Богутовцу горело је целу боговетну
ноћ.
Под наслагама пепела и отровним гасовима срца нам
беху зажарена, прочишћена. Негде у даљини одјекну још један пројектил. Авиони
су на друго место однели угарак за потпалу. А ми смо чекали да пепео изроди
заметак казне за освајача.
Негде у рано јутро, на небу угледасмо неку птицу,
можда гаврана. Прхнула је из згаришта и замутила небо над Ибарском клисуром!
ИСТИНА О ДОГАЂАЈУ
Четвртог арила 1999. године са два ракетна
пројектила, у нападу НАТО агресора на складиште Беопетрола у Богутовцу, тешко
је оштећена железничка станица Богутовачка Бања, тридесетак метара удаљена од
места двоструке експлозије. Истог поподнева неоштећеним колосецима прошао је
путнички воз пут Рашке и Косовог Поља. У поновљеним нападима, ракетама и
бомбама станица и колосеци су доста оштећени да би 8. маја у 14,10 часова,
директним поготком зграда станице била практично
срушена.
Нема коментара:
Постави коментар