Преко шефа станице и свог команданта на станици, Немци су два дана раније, обавештењем на огласној табли, позвали све железничаре да се у уторак, 13. октобра у 13 часова окупе на перону железничке станице „ради давања упутства“. Морали су да се јаве сви, чак и они на боловању или годишњем одмору. На перону се постројило око 400 железничара. Радници ложионице и XIV секције за одржавање пруге дошли су на станицу у колонама.
Онда се појавио шеф станице, заједно са немачким командантом. Рекао је да се због настале ситуације – сталних напада партизана и бандита, смањује број најнужније потребног особља које мора остати на станици, изложено дејству борби, а да ће се остали склонити на сигурно место и да ће бити задржани само 3 до 4 дана.
За време саопштавања ове наредбе око 30 немачких војника стајали су сасвим дискретно по страни, и то у мањим групицама, као да их се не тиче ово сакупљање железничара.
Охрабрени, зато што су и шефови са њима, пошли су у колони безбрижно напред. Провлачили су се између нагомиланих вагона на колосецима. Али, постепено су их све више опкољавали немачки војници, појављујући се иза вагона. Оних тридесетак са станице кренуло је за њима. У ствари, цела станица је била блокирана. Железничари су унезверено гледали у нове групе Немаца које су се појављивале са машинкама на готовс. Када су избили на пут према „Фабрици вагона“, натерали су их да подигну руке у вис.
Више нико није сумњао да се ради о хапшењу, али било је касно за било какав покушај бекства...
Нема коментара:
Постави коментар