субота, 3. октобар 2015.

Stefanija Ana /12/




Sutradan je Nemanja ustrelio divokozu u skoku, koja beše naletela na strmu studeničku stenu i, zaplašena kerovima, pokušala da preleti ponor. I požele da svoju radost zbog toga podeli sa ženom Anom Nemanjić. 
Ona stiže neočekivano brzo. Nemanja se još više iznenadi kada ona sjaha sa konja i ispruži ruku sa bogatim prstenom prema njemu. Pred njegovim očima blistao je prsten koji je prethodne noći poklonio Krstini.

Reč zapinje u grlu. Oči beže u travu.Ruke podrhtavaju. A Stefanija Ana kao da ne primećuje sve to, mirno kreće pod šator. Gospodar Rasa zaneme dok je iz njenih očiju curila mekoća i smirenost. A ta njena mirnoća mrvi i ruši:

- Hvala ti na ovom lepom poklonu. A Miona mi je odanija nego što ti misliš. Umesto da ode u Odmenje, došla je po mene... Nikada me u životu nisi tako milovao kao prošle noći na ovom proplanku- prosu se njen uzdah.

-Hvala Bogu i Mioni što nisam napravio greh-kliknu Nemanja

-Svejedno, pokušao si...Hrišćanin, uz to i vladar, otac odrasle dece i preljubnik.Na ovom mestu gde si pokušao da oskrnaviš naš brak, da opravdaš svoj greh, podići ćeš blistavi hram u slavu Svete Bogorodice!- iz njenih očiju curio je prekor.

-Pristajem i kajem se - reče Nemanja skrušeno ali sa olakšanjem jer njegova zemaljska moć beše bleda pred strahom od greha.

Uskoro su neimari ispunili proplanak sa mermernom studeničkom crkvom, a sinu koji je začet te Nemanjine ljubavne noći dadoše ime Rastko. Posle se on zamonaši, pa dobi ime Sveti Sava i kao arhimandrit bi u ovoj crkvi , koja se belasa i u najgušćem mraku noći.
                                                                            ***
P.S.-Nemanja ne beše doživeo da vidi ovu crkvu sasvim završenu. Pre toga on je predao presto svom sinu Stefanu Prvovenčanom i kao monah Simeon upokojio se mirom večnog zaborava u manastiru Hilandar. 

Kada mu preneše mošti u Studenicu, sa njima dođe i veliki vizantijski slikar da oslika zidove Bogorodične crkve. I njemu se učini da monahinja Ana ima još uvek onaj zagonetni osmeh na licu, kao onda kada Nemanji saopšti volju Božiju.

Zato on Stefaniju Anu na Raspeću Hristovom naslika pred samom Bogorodicom na prestolu.


Нема коментара:

Постави коментар