Ušće je mesto
gde plahovita Studenica i smireni Ibar, pred naletom ove planinske lepotice,
mešaju vode. Na trinaestom kilometru prema Radočelu, na ovećem proplanku
okruženom visokim borovima i mirnim brezama, beše Stefan Nemanja, hrišćanin i
vladar, došao u lov sa svojim dvoranima iz Rasa.
Ležeći u logoru, greh poče da tumara njegovim telom. Vedra noć, izatkana zlatnim zvezdama, laki šum belokornih breza i izazovni miris borove smole, raspaljuju u njemu krv a požuda u plavetnilu noći traži beline ženskog tela. Seti se lepe čobanice Krstine iz Odmenja, pa opijen požudom u plavetnilu noći, naredi Mioni da je dovede pre ponoći.
Miona se uz nemi naklon udalji iz šatora i odjek belčevih kopita brzo izumre u huku Studenice. Konj je lako pregazio planinsku reku i onako mokar počeo je da se vere strmim putem kroz guste smrčeve šume. Miona nošena vetrom i željom da izvrši zapovest gospodara vrlo brzo izbi pred usamljeni dom mlade čobanice.
Dok je umorni belac dahtao vezan za drvo,Miona se prikrade tremu, zakuca na vrata i uskoro Krstina izviri u noć uz laganu škripu drvenih vrata.Krupne sanjive oči kupe zlato meseca, duga kosa pokriva nabrekle grudi a noćna košulja lagano podrhtava pod udarima topline tela. Miona joj pruži kabanicu i ona nestade u njoj.
Iako su obe na konju, belac hitro srlja prema Studenici i juri putevima Nemanjinih misli.
Još pre pola noći, Krstina skrivena u dugoj kabanici i mrakom šatora , stoji pred njim. Laki pokret ramena zbacuje tamnu kabanicu. Noćna košulja u njihanju tela klizi niz belinu ženskog tela, mami svojim dražima i moćnog vladara baca na noge
Ali pod okrinjem mrkle noći Nemanja ne vide prevaru. Čarobna igra ljubavi, svojim opojom i nemirnim virovima, potopi ga u dubinu sladostrašća. Pred zoru on skinu zlatni prsten i stavi ga na ruku žene, što mu podari ovu čarobnu noć.
Dok su se nad šatorom zvezde zaverenički smešile...
Ležeći u logoru, greh poče da tumara njegovim telom. Vedra noć, izatkana zlatnim zvezdama, laki šum belokornih breza i izazovni miris borove smole, raspaljuju u njemu krv a požuda u plavetnilu noći traži beline ženskog tela. Seti se lepe čobanice Krstine iz Odmenja, pa opijen požudom u plavetnilu noći, naredi Mioni da je dovede pre ponoći.
Miona se uz nemi naklon udalji iz šatora i odjek belčevih kopita brzo izumre u huku Studenice. Konj je lako pregazio planinsku reku i onako mokar počeo je da se vere strmim putem kroz guste smrčeve šume. Miona nošena vetrom i željom da izvrši zapovest gospodara vrlo brzo izbi pred usamljeni dom mlade čobanice.
Dok je umorni belac dahtao vezan za drvo,Miona se prikrade tremu, zakuca na vrata i uskoro Krstina izviri u noć uz laganu škripu drvenih vrata.Krupne sanjive oči kupe zlato meseca, duga kosa pokriva nabrekle grudi a noćna košulja lagano podrhtava pod udarima topline tela. Miona joj pruži kabanicu i ona nestade u njoj.
Iako su obe na konju, belac hitro srlja prema Studenici i juri putevima Nemanjinih misli.
Još pre pola noći, Krstina skrivena u dugoj kabanici i mrakom šatora , stoji pred njim. Laki pokret ramena zbacuje tamnu kabanicu. Noćna košulja u njihanju tela klizi niz belinu ženskog tela, mami svojim dražima i moćnog vladara baca na noge
Ali pod okrinjem mrkle noći Nemanja ne vide prevaru. Čarobna igra ljubavi, svojim opojom i nemirnim virovima, potopi ga u dubinu sladostrašća. Pred zoru on skinu zlatni prsten i stavi ga na ruku žene, što mu podari ovu čarobnu noć.
Dok su se nad šatorom zvezde zaverenički smešile...
/nastaviće se/
Нема коментара:
Постави коментар