петак, 17. април 2015.

Dobre strane ( 7 )




Posle toga prođoše tri zime i zaboravi se težak rad u Ukletim stranama. A četvrte godine, tek što proleće zaiskri u dolini oko Ušća, Miona pronese glas da Kralj i Kraljica dolaze da se zahvale ljudima na predanom radu. I zaista! Jednog sunčanog dana, dok se dolina kupala u raskošnoj svetlosti, dojaha na konju Jelena Anžujska i pozdravi sve Srbe. Uroš Hrapavi je povede nizvodno niz Ibarsku klisuru, tamo kuda im reče Miona da idu...

Odjednom, pred zbunjenom kraljicom planuše Uklete strane. Behu prepune plavetnila rascvetanog jorgovana s mestimično belim grozdovima cveća, kao da galebovi kruže nad pučinom! Jelena je zanemela a dvorani zastali pred veličanstvenim prizorom. Samo se kralj smeškao:

- U Raškoj nema mora!

Očarana kraljica jedva progovori:

-Ove strane su lepše od svih mora na svetu. Hvala ti, Veliki kralju . Ovo više nisu Uklete, već Dobre strane !

Na kraju stranice u Knjizi punoj tajni, Miona beše napisala i ovo:
I danas grozdovi belih jorgovana, kao nemirni galebovi, lete plavetnilom nad Klisurom...

Nastaviće se...



Нема коментара:

Постави коментар