U beskraju tame neočekivano planuše baklje.Svetlost iscepa tvrdi mrak i pred Vojislavom i Mionom puče blistavi hram Gradac. Povorka, vođena modrim plamenovima luča, zaustavi se.
Tu je već bio arhiepiskop srpski i Sveti Sinod igumana,sveštenika i monaha. Miona se primaknu bliže.Raški mitropolit Pavle je nad telom Jelene saborski služio, iz groba ga izvadio i položio u ćivot ispod Hristove ikone, pred oltarom gradačke crkve.
Još je rekao da je telo prepodobne, svete i blažene Jelene mirisalo mirisima,da je celokupno, posvećeno, neukaljano i svetačko!
Danilo Drugi, Milutinov čovek od poverenja, je sve to zapisao u Žitiju i tri godine nakon njene smrti, preveo Jelenu u pravoslavnu veru. Tako je od papske države nastala pravoslavna Srbija.
Prekaljeni ratnik Vojislav Vojinović i Miona nisu verovali svojim očima i ušima.Obuze ih strah.Ova neobična, gluva noć leta Gospodnjeg 1317.sigurno će im doneti prosvećenje!
Ili,užas greha!
Oni uzjahaše i ponovo sklopiše mrak za sobom. U vrhovima visokih smrča zlokobno fijuknu noćni vetar...
Ljudima koje su usput sreli, dizala se kosa na glavi, gmizali su mravi uz leđa. Konji su jurili smrtonosnom brzinom, a u njihovim dušama vladao je tajac, ispunjen strepnjom.Svi su pomislili da su ove gluve noći konji pobesneli a jahači poludeli.
Miona naglo zaokrenu dizgine u desnu stranu, a konja poteže nogama u trbuh. Ljudi su stajali kao ukopani i gledali kako belac preskače plotove, jarkove i rovove.
Reklo bi se da nije gledao kud gazi pa je njegov razuzdani juriš izgledao još strašniji. Ljudi su ih daleko zaobilazili i zaokretali glave prema belcu i Mioni, i nisu smeli da ih sačekaju ni blizu puta, a kamoli na putu.
Onda nestadoše u mraku iza brda u Klisuri.
Iz manastira Gradac.nekada kasnije, neko i nekuda neznano je odneo mošti Jelene Anžujske.
Vo vek i vekov vekova ! Amen !
KRAJ
Нема коментара:
Постави коментар