Nekada
davno, pre više od sedam vekova, preko sedam, a možda i više gora i
preko ko zna kog mora, stigla je u zemlju Rašku njena buduća kraljica.
Bilo je to između 1245. i 1250. Ovako počinje priča o kraljici,
katolikinji koja je bila poštovana i hvaljena vladarka pravoslavnima.
Njen život uvijen u vekove, izatkan je od retkih podataka i legendi, a ja pokušavami da dokučim i ono što je ― ne smem ni da pomislim ― možda zanavek izbrisano. Tako se čuva sećanje na nas same.
Prošlo je više od sedam vekova od vremena kada je, kažu, srpski kralj Uroš Prvi odlučio da celu ibarsku dolinu od Kraljeva do Raške odene u cvetove mirisnog jorgovana.
Ibar je i tada izvirao u Zeti (danas Crnoj Gori) i tekao 272 kilometra da bi se ulio u Zapadnu Moravu. Hiljade cvetnih bokora, od golubije plavih do ružičastih, oplemenjivalo je divlju lepotu surih litica Ibarske klisure kojom je trebalo da stigne u Srbiju buduća srpska kraljica, katolikinja, rodom iz neke daleke zemlje.
Legenda kaže da je Dolina jorgovana, ta oda ljubavi i nežnosti srpskog kralja Uroša Prvog Nemanjića prema njegovoj francuskoj nevesti, trebalo da je podseća na rodnu Provansu.
Njen život uvijen u vekove, izatkan je od retkih podataka i legendi, a ja pokušavami da dokučim i ono što je ― ne smem ni da pomislim ― možda zanavek izbrisano. Tako se čuva sećanje na nas same.
Prošlo je više od sedam vekova od vremena kada je, kažu, srpski kralj Uroš Prvi odlučio da celu ibarsku dolinu od Kraljeva do Raške odene u cvetove mirisnog jorgovana.
Ibar je i tada izvirao u Zeti (danas Crnoj Gori) i tekao 272 kilometra da bi se ulio u Zapadnu Moravu. Hiljade cvetnih bokora, od golubije plavih do ružičastih, oplemenjivalo je divlju lepotu surih litica Ibarske klisure kojom je trebalo da stigne u Srbiju buduća srpska kraljica, katolikinja, rodom iz neke daleke zemlje.
Legenda kaže da je Dolina jorgovana, ta oda ljubavi i nežnosti srpskog kralja Uroša Prvog Nemanjića prema njegovoj francuskoj nevesti, trebalo da je podseća na rodnu Provansu.
Нема коментара:
Постави коментар