Bogutovačko brdo – lomača gorelo je celu
bogovetnu noć.
Izjutra, uz Ibar videsmo kamenu kuću koja
je imala ogromnu crnu rupu na krovu.
U toj kamenoj kući nađosmo proročicu Mionu, samlevenu teškim
stenama koje su se iznenada, ničim pokrenute,sručile niza stranu.Ogromne stene
su napravile veliku rupu na krovu,ne uništivši ništa drugo osim grešnog života Mioninog.
Sahranili smo je pri pomračini, I otišli
s druge strane brda, zanemeli i zastrašeni, jer ni kap krvi iz spljeskanog i
izdrobljenog tela nije iscurila. Smrt joj je bila zagonetna kao i sam život.
Ko zna kako, ali ptice prestaše da
preleću preko Dobrih strana.
Uskoro, u svih devet sela se raširi usud.
Prvo udari na jagnjad.Tačno tri nedelje po sahrani Mione u kamenoj kući, ojagnji se jagnje sa pet nogu.Ta leva peta noga bila je nešto kraća od prave leve noge. Jagnje je bilo veselo pa ni ljudi nisu mnogo šuštali svojim preplašenim telima. Ali kada i ostale ovce počeše da na svet donose jagnjad sa po dve leve noge, shvatiše da ni ostale u selu neće mimoići kazna.
Mislili su da su se ovce redile sa samim đavolom, pa zatrše ovnove i ovce te godine ostadoše jalove. Ali nas usud ni sledeće godine ne zaobiđe. Nesreće nismo krili.Tele je bilo belo sa crnim belegom na leđima,sa dve glave i dva repa.Žagor uminu selom, zaledi se.
Uskoro, u svih devet sela se raširi usud.
Prvo udari na jagnjad.Tačno tri nedelje po sahrani Mione u kamenoj kući, ojagnji se jagnje sa pet nogu.Ta leva peta noga bila je nešto kraća od prave leve noge. Jagnje je bilo veselo pa ni ljudi nisu mnogo šuštali svojim preplašenim telima. Ali kada i ostale ovce počeše da na svet donose jagnjad sa po dve leve noge, shvatiše da ni ostale u selu neće mimoići kazna.
Mislili su da su se ovce redile sa samim đavolom, pa zatrše ovnove i ovce te godine ostadoše jalove. Ali nas usud ni sledeće godine ne zaobiđe. Nesreće nismo krili.Tele je bilo belo sa crnim belegom na leđima,sa dve glave i dva repa.Žagor uminu selom, zaledi se.
Нема коментара:
Постави коментар