Jesmo li mi postali nerazumna bića na ovoj pustoj obali? Mi koji smo ostali? Sada na slepom koloseku i po nekakvim međustanicama, beremo visoke koprive i po razbacanom kamenju ove Klisure rasterujemo zmije otrovnice.
I čekamo da leta gospodnjeg 2015. mir božji se spusti na zemlju srpsku!
Vreme ovde stoji. Samo breg i grad na njemu traju, kao avet dozivajući nestalo stado. I glasnik na konju projahuje. Žuri da prenese naredbu mrtvog gospodara mrtvog naroda mrtvoj vojci.
Sve vesti su kasne!
Voz kasni ali se svom silinom strmoglavljuje u ništavilo, gušeći čovekovu pobunu protiv vladavine vremena. Datumi i mesta od Magliča pa do Zvečana samo su katalog oltara i božjih molitvi za čovekovu besmislenost.
I kako onda stići u Zemlju mira gde je, do kraja Vaseljene, Hristova krv piće a telo njegovo hleb?
Naslovna fotografija:
SVEBOR družina Sveti Car Lazar
Нема коментара:
Постави коментар