REKA IBAR , PRUGA ZA KOSOVO
I IBARSKA MAGISTRALA U DOLINI JORGOVANA
Ibar huči i probija se kroz ždrelo
klisure.
Pred nama se isprečio mrk planinski masiv, nejasan i stravičan. Levo su Stolovi, desno Troglav, a iza njega Čemerno. Pruga krivuda i gubi se u divljini. Voz sve više kasni za vremenom a vetar sa dalekih Karpata donosi nemir.
Maglič nadođe iznenada... Pramenovi magle od poslednje kiše još vise na njegovim zidinama... U očima nam se rađa neverica dok kamene gromade počinju da lete prema nebu. A ono je samo za nijansu svetlije.
Čudno je to njegovo postojanje posle toliko vekova. Na istom je bregu i svakoga jutra, uvek iznova, izranja iz ništavila. Sa tri strane je zaštićen Ibrom a sa četvrte iskopanim rovom, kojim je presečena jedna kosa Stolova. Stasite kule su oštrih ivica. Sivo je mesto na kome stoje! Ispod grada ide podzemni hodnik-lagum koji se spušta dole do Ibra. Tu je i arhiepiskopska dvorana u kojoj je živeo i radio Danilo Drugi, poznat i kao zvanični biograf loze Nemanjića. Sveti Đorđe je bio zaštitnik grada, kome u slavu podigoše crkvu unutar grada i utvrdiše božanski zakon da se u njoj naizmenično svagda služba vrši i da se čuvaju božanske knjige.
Ljudi nestaju, države se menjaju. Samo breg i grad na njemu ostaju isti!
A svakoga jutra, baš kao i grad, nama neka nepoznata vojska se vraća iz ništavila. Svakoga jutra jahač na konju projahuje klisurom Ibra, noseći poruku svome gospodaru.
I to čini iz veka u vek po nekakvom neumitnom zakonu ukletosti, čekajući da je neko najzad primi, kako bi on za sebe našao blagoslov smirenja.
Pred nama se isprečio mrk planinski masiv, nejasan i stravičan. Levo su Stolovi, desno Troglav, a iza njega Čemerno. Pruga krivuda i gubi se u divljini. Voz sve više kasni za vremenom a vetar sa dalekih Karpata donosi nemir.
Maglič nadođe iznenada... Pramenovi magle od poslednje kiše još vise na njegovim zidinama... U očima nam se rađa neverica dok kamene gromade počinju da lete prema nebu. A ono je samo za nijansu svetlije.
Čudno je to njegovo postojanje posle toliko vekova. Na istom je bregu i svakoga jutra, uvek iznova, izranja iz ništavila. Sa tri strane je zaštićen Ibrom a sa četvrte iskopanim rovom, kojim je presečena jedna kosa Stolova. Stasite kule su oštrih ivica. Sivo je mesto na kome stoje! Ispod grada ide podzemni hodnik-lagum koji se spušta dole do Ibra. Tu je i arhiepiskopska dvorana u kojoj je živeo i radio Danilo Drugi, poznat i kao zvanični biograf loze Nemanjića. Sveti Đorđe je bio zaštitnik grada, kome u slavu podigoše crkvu unutar grada i utvrdiše božanski zakon da se u njoj naizmenično svagda služba vrši i da se čuvaju božanske knjige.
Ljudi nestaju, države se menjaju. Samo breg i grad na njemu ostaju isti!
A svakoga jutra, baš kao i grad, nama neka nepoznata vojska se vraća iz ništavila. Svakoga jutra jahač na konju projahuje klisurom Ibra, noseći poruku svome gospodaru.
I to čini iz veka u vek po nekakvom neumitnom zakonu ukletosti, čekajući da je neko najzad primi, kako bi on za sebe našao blagoslov smirenja.
Нема коментара:
Постави коментар