/ Kaba /dahije 1

Danas je 25. maj, dan kada je rođen  "veliki diktator" - Drug Tito. Na današnji dan  je nekada bio Dan Mladosti. Velika manifestacija u svim gradovima i u Beogradu na ondašnjem stadionu JNA. Zbog blizine datuma nameće se upoređenje sa održanom manifestacijom Dani jorgovana. Debilizam koji je tom prilikom prikazan uglavnom rođacima i prijateljima učesnika na kolektivnom venčanju i roditeljima dece koja su učestvovala u  " kulturno umetničkom programu", prevazilazi sva moja razočarenja

Bojim se da ovo što pišem ne zazvuči patetično i nostalgično, namera mi je samo na neki način pokažem moje gledanje i uporedim diktaturu u Titovo i ovo vreme sadašnje, naravno bez velikih ambicija!

Diktatura proleterijata (bivši YU socijalizam) je imala diktatora koji se po mnogo čemu razlikovao od drugih, njemu sličnih (Čaušesku, Todorov, Staljin, Brežnjev....). Sve to mu je priznavao i "zapadni" svet, igrao je značajnu ulogu u hladnom ratu... itd., itd., spoljnu politiku je vodio veoma "mudro", za to "istorijsko vreme"...često se ovo može pročitati u raznim biografijama "ovog lika".

Na unutrašnjem planu, kao što i sleduje iz diktature proleterijata, vladalo se "čvrstom" rukom, moralo se biti odano partiji, vođi, ideji, komunizmu... Postojali su i tzv. disidenti, kao recimo: Vuk Drašković, Vesna Pešić, Koštunica, Mićunović, Matija Bećković, tata od ovog ex- predsednika Borisa - Ljubomir .... svi na dobrim radnim mestima (bez obzira na disidentsvo), u institutima, akademijama, profesurama i stanovima dobijenim od države, naravno na dobrim lokacijama (gde su to imali disidenti osim u ex YU).

Da ne zaboravim i oca nacije Dobricu. Ćosića, nekadašnjeg glasnogovornika partije, potom prvog predsednika demokratske države, još uvek sadašnjeg oca nacije... da, živeo je  na Dedinju... sa svim partijskim i državnim privilegijama.

Najveći i prvi disident Milovan Đilas, svoj izlet i otklon od komunizma je platio dugogodišnjom robijom.

Narod je bio uljuljkan socijalnim davanjima,
poznatom devizom "preko sindikata na more" itd.
Predućima se upravljalo radničkim savetima - samoupravljanje, radnička klasa (proleterijat) je glumio da vlada zemljom i privredom (radnički saveti)... partijski komiteti su donosili odluke (jednopartijska država za razliku od današnje partokratije.. lakše su se dogovarali ).
Od plata se izdvajao doprinos za stanove, u preduzećima su se pravile rang liste, a ko je bio "sposobniji", znao da se uvuče šefu, taj je brzo dobijao stan, sve u svemu, neki su morali da pričekaju, a ipak se do stana nekako dolazilo..

Bez obzia na vladavinu Partije, mediokriteta, nepotizma, svega je tu bilo... postojalo je besplatno zdravstvo, besplatno školstvo, a mora se priznati, ako se odbaci ideologija, veoma kvalitetno: Beogradski, Zagrebački i LJubljanski univerziteti su bili cenjeni van zemlje i njihove diplome su priznavane i na zapadu.

Jedva smo čekali da se promeni taj sistem, čeznuli smo za kapitalizmom koji nudi jednake šanse, verovali propagandi holivudskih filmova... i ovih naših prevaranata!!! Ali, ovo što dođe nije ni nalik onome čemu smo se nadali. Opet, Jovo nanovo: partije, mediokriteti, nepotizam, a povrh svega krađa, enormna, bez blama, ozakonjena...Bilo je i tada krađe, maximum je bio neka vikendica u planini ili na moru, ovde u Banji ili na Kopaoniku. Za velike kradje se gubila glava - afera Ina i Đureković, čini mi se...Ali, Tito nije imao zaostavštinu, ni račune u stranim bankama....

Setite se imena disidenata sa  početka priče. Njima je bilo dobro i kao disidentima, sada još bolje. Kao "disidenti" dobiše potpunu podršku od onih "koji su se pitali ko će se dočepati vlasti", podržavasmo ih u protestima, dovedosmo ih na vlast.. a oni nas izneveriše, naša očekivanja, da ćemo imati uređenu zemlju, da će naša deca imati "jednake šanse" i sve o čemu smo svi sanjali za vreme komunizma...

Sebe nisu zaboravili, sve ideale "jednakih šanski", bogatog pojedinca (koji ujedno čini i bogatu državu) uzeše za sebe, namakoše silnu lovu sa svojim dupeliscima, rođacima, interesnim grupama i sl. preko raznih šećerana, solana i biberana....

Kako god okreneš, generacije koje pamte komunizam najebaše, prvo od komunizma, sad od ovog obećanog, pravednog sistema, sistema jednakih šansi u kom vladajuća oligarhija sve pokrade, opustoši zemlju, a sve u prevelikom naletu patriotizma i brige za "sirotinju raju"...
.
Najebaše uglavnom ljudi koji sada imaju između 50 i 60 godina, licemerno nazvani "gubitnicima tranzicije", koji bejahu okosnica "njihove borbe protiv Sloba, koji su u devedesetim imali između približno od 25 do 40 godina, a koji se ne uvukoše u dupe malim partijskim diktatorima.

Nije ovo nostalgija  za Titovim vremenom, ali neka  ne čudi kad se pojavi neki nostalgičar, kome se jebalo za "titovu politiku", kojeg tada nije interesovalo ništa osim egzistencijalnog, koji se nije opterećivao "slobodama", koji je išao preko sindikata na more..., besplatno se lečio, školovao decu, a sad grca, nema za hleb, decu ne može da školuje, pred sobom ima nesigurnu budućnost....

Ne treba  gubiti veru u demokratiju. Ovi koji su sada na vlasti potvrdiše da su uvek radili samo za svoj interes, za svoje dupe, da su gramzivi, bezočni.... Niko nije očekivao ordenje, ali ni krađu, otimačinu, bezobzirnost, oholost.... Ovo nije demokratija,  ovo je nasilno vladanje, diktatura, obmana...Na delu je politički marketing u kome današnji diktatori pokušavaju da ubede svekoliki narod da mu je onako kako mu nije...

Zato, više ne treba izlaziti  na izbore, sve dok se ne pojavi ličnost za koju ćemo da glasamo iz ličnog ubeđenja, na osnovu njegovih osobina, a ne za manje ili veće zlo, za koje se u Srbiji glasa od dolaska višepartijskog sistema....i nekih novih diktatora i /kaba/dahija...