Srbi su 500 godina robovali pod Turcima, a samo 210 godina robuju pod raznim srpskim vladama i parlamentima. Ponovo slavimo taj srpski jubilej, kao što slavimo Kosovski boj i pobedu nad NATO-om (našim bratom).
Ministri i posalanici vladaju i padaju, a Srbi kao i obično stradaju!
Sirotinji raji nikada nije bilo lako. Ni kad su trpeli turski zulum, ni kad su trpeli zulum srpskih vlada i parlamenata. Plaćali su globe i poreze i Osmanlijama i Dosmanlijama. Kako su godine prolazile, broj onih koji su se peli raji na grbaču, povećavao se.
Nekada je trebalo plaćati samo sedam dahija. Aganliju i Kučuk Aliju, pa sa njima dva Fočića mlada, Mehmed agu i Mus agu, Mula Jusufa, velikog dahiju, Derviš agu i starca Foču od stotinu ljeta (turskog Mićuna). Oni su sedeli u Kuli Nebojši i bistrili politiku, gledajući u tepsiju punu mutne vode iz Dunava!
A danas treba izdržavati čak 250 poslanika u Skupštini i ministre, koji mute vodu na sve strane, (u bankama i upravnim odborima).Mada, ponekad sede i u skupštinskim klupama. Ali, Srbi su navikli da svoju vlast često plaćaju čak i svojom glavom! Ovo po nas dobro nije! Ali, šta ćeš, mora se.
Od nabijanja na kolac, do fiskalnih kasa, prešli smo dug put!
NIJE LEPŠE NI CARU
Na samome početku srpske vlasti nad sobom, pre dvesta deset leta, beše nekako lako. Prva vlada u Srbiji zvala se Praviteljstvujušči sovjet, a njen prvi predsednik bio je prota Mateja Nenadović. Na ovim demokratskim izborima, u Orašcu, Srbi izabraše Karađorđa za Vožda. Njemu Miloš, kasnije, odseče glavu sekirom, za nauk svim budućim vođama u Srbiji.
„Nađemo jednog seljaka, te nam otesa od lipovine astal i dve klupe, da činimo zasedanija!“- zapisa Prota Mateja.
Vlada, u početku, beše skromna. Ali, potom, apetiti vlasti postojali su sve veći. Množili su se i popečitelji, i gospoda ministri, i gospoda narodni poslanici, i gospoda razni savetnici, i izvršni sekretari. Međutim, oni su sedeli radije na grbači srpskog naroda, nego na drvenim lipovim klupama
.
Srbija je sa njima prešla dug put od Orašca do Dedinja.
Članovi prve srpske vlade, kao što se zna, ručavali su zajedno sa kaluđerima u velikoj zajedničkoj trpezariji. Ta se tradicija sačuvala. Članovi srpske vlade i narodni poslanici i danas ručavaju zajedno, kao carevi, u skupštinskom restoranu. Bez kaluđera, doduše, ali sa brojnim telohraniteljima i obezbeđenjem! Hrana je mnogo bolja, a cene su mnogo manje nego u manastiru, što dokazuje da se srpska vlada približava evropskim standardima...
Vuk Karadžić je zabeležio da su, među članovima Praviteljstvujuščeg sovjeta, samo četvorica bili pismeni. I ta se tradicija održala do danas u polupismenoj zemlji Srbiji. Ali, kad se elektronski glasa, to nije ni bitno. Treba samo palcem pritisnuti taster!
„Činilo nam se da nije lepše ni caru!“.- rekao je Prota Mateja.
Нема коментара:
Постави коментар