Долина гладних и непризнатих / 3 /

Неко ће се запитати какав смисао има кретенаста манифестација сађења јоргована која је започела 2007. Године. Каква корист од копања  будаком по прошлости? Чему лакрдијашко увођење у народ култа Јелене Анжујске? Да ли смо браћа преко бабине линије? 

Сврха је повезивање са светом. Ако је свет српске великодостојнике, од цара Душана  Силног па надаље прогласио за агресоре, монархофашисте и клерофашисте, опхрване тешким наслеђем колективне кривице, због чега се у Хагу суди српској историји, тај тумор треба ампутирати. 

Једним историјским резом, једном рокадом у брачном кревету, у први план треба избацити жене, оне су чистокрвне Европљанке. Оне су по пореклу, по новом поретку, по линији крви, аутентичне Европејке. Рођењем и крштеницом.

Да деца знају где су им корени

Како се тога раније нисмо сетили? Где би нам био крај...

Крамп, ашов, лопата, нису битни. То су само неопходни приручни реквизити. Порука је битна. Какву поруку шаљемо у свет? Порука је да Срби не маре за краља Уроша, њега очима не могу да виде. Саде јорговане, обожавају Јелену Анжујску, што ће рећи - поштоваоци су европских вредности.

Какав, бре, туризам !? У лукавству из подножја можданих вијуга краљевачких властодржаца лежи привлачност Јелене Анжујске.

Срби, незапослени, који нигде не раде, сад нешто корисно раде, саде јорговане...Гладни и непризнати у Ибарској клисури седе и чекају да француски инвеститори, опијени мирисом јоргована, Долину јоргована окруже фабрикама. Да покрену инвестиције, уложе капитал, отворе фабрике у које ћемо запошљавати  омладину. 

Постоје брда, постоје долине јоргована. Свако зна да је лакше, сигурније, безбедније у Европу путовати долином него преко брда.

наставиће се...