GOSPODAR TAKO HOĆE
Od 1813. do 1834. godine, Srbija i nije imala vladu, što niko nije ni primetio. Knez Miloš, kad je skinuo Karađorđa sa vlasti, skinuo mu je i glavu. On nije bio sklon da vlast deli sa bilo kim. Bio je u koaliciji sa samim sobom. ... Miloš je jako voleo muziku. Hteo je da svi igraju kako on svira! A naročito je cenio muzičara Šlezingera, dok je ovaj štimovao instrumente. I to se očuvalo u srpskom narodu. Svaka vlada se štimuje kako Vožd hoće! Kada je trebalo doneti Ustav Srbije, Miloš je bio veliki protivnik nameri buduće vlade.
„Mi smo država nova i šta će nama ta novotarija!“- govorio je on, vladajući sam kako je hteo.
Ali, prvi put je intervenisala i međunarodna zajednica. Stigao je „hatišerif“ 1833. godine, da se Srbi više ne zajebavaju sa državnim institucijama, ako žele u Evropu.
Pa Miloš, kud će - šta će, postavi razna Popečiteljstva na Trifunskoj skupštini, u februaru 1834.god. Pod pritiskom Jevrope, koja je oduvek želela da nam kroji sudbinu! Odabrao je Miloš ljude iz raznih struka za ministre unutrašnjih i spoljašnjih dela, za pravdu, vojsku i crkvu. Pa čak i za prosvetu, koju je prezirao iz dna duše. Ali, naš mudri vladar nije imenovao i predsednika te svoje vlade.
„Ja ću lično da se obračunavam sa ministrima!“- poručio je Miloš zadrtoj Jevropi.
Često je Miloš menjao Popečitelje. Onima koji nisu bili poslušni, oduzimao je mandate. Miloš bi svakoga ispratio srdačnim rečima: „Odlazi, ti nisi za mene!“. A ko nije bio za Gospodara, nije bio ni za narod. Srpski narod je i to jednoglasno prihvatio!
„Gospodar tako hoće!“- govorila je sirotinja raja.
Ministarske sednice održavale su se u Kneževoj odžakliji, u Konaku na Topčideru. Atmosfera je bila intimna. Ko se nije svideo Milošu, leteo je kroz odžak!
„Babo voli starešine krupne, glavate i plećate!“- govorio je knez Mihailo.
„Evo vam pa radite, ja vam se neću mešati!- rekao je Miloš popečiteljima, ostavljajući ih da u njegovoj odžakliji sami donose razna „rešenija“. A on je, povremeno, navraćao tek da vidi šta su to uradili bez njega. Vlada je, naravno, zasedala samo kad je Miloš bio u Konaku. Kad ga tu nije bilo, šetalo se po Topčideru.
Miloš je, dakle, bio prvi srpski demokrata!
Srbija dobija moderniju vladu već 1862. godine, kad popečitelji postaju ministri. Bio je to veliki korak za Srbiju, a mali za čovečanstvo i za otečestvo. Ali, vladu je otada bilo sve teže sastaviti, jer se srpski narod odmah podelio na partije. Pa, pošto se Srbi lako ne menjaju, lakše su se menjale vlade. Kriterijumi su bili strogi.
„Mrzim ljude od načela!“ - govorio je mladi kralj Aleksandar Obrenović.
Ljudi bez načela brzo su postajali načelnici. A od Prvog srpskog ustanka, do 1918. promenilo se 85 srpskih vlada - malo li je! Srpske vlade, doduše, nisu trajale dugo, ali ostavljale su duboke posledice po Srbiju.
Нема коментара:
Постави коментар