Долина гладних и непризнатих / 1 /

Ибарска клисура - то ти је једно дуго црево, од голцате глади издужено. Као заврнута сива чарапа, и као слој сиве земље над зидинама тврђаве Маглич. А она је, мсм.тврђава је, преврнута кутија сардине од камена. 

Унутра, у земљи, у тврђави, има нека сила која ружи и разваљује, избија четвороугаони камен. Остају сиви печати. Сиви зуби идиота што се осмехује добронамерним пролазницима. Залогајем што се преваљује преко сивих жутих зуба гладних и непризнатих

Кад уђе сунце под камен, тврђава се весело цери осветљеним осмехом онима који имају буџет па се кобојаги баве туризмом по Краљеву, по Васељени и ближој околини .

Изнад Маглича, као издужено црево на чивилуку, виси једно брдо. Ко на брду мало више стоји, нема појма о Долини јоргована. А ови што располажу буџетом кажу да су јорговани  ту да гарантују дуговечност српско-француског пријатељства. 

- Јорговани су доказ да смо браћа. Хоћу рећи, Срби и Французи, они су браћа.

- Од кад?

- Од јоргована. Од сад, па до вечности. За четир'сто година.

- Четир'сто година? Пуна капа. Нама више и не треба. Ни нама, ни њима.

- Како смо браћа?

- Браћа смо, по бабине линије. Преко наше бабе, Јелене Анжујске, Францускиње, жене краља / а ваљда је требало-цара /Уроша Првог...

- Шта кажеш? Бог те јебо, нисам знао да смо тако близак род!

- Ко је бабу извадио из нафталина?

- Неко ко у први план ставља национални интерес. Преко бабе, преко Јелене Анжујске, може се бранити Косово и Метохија. На пример, Јелена Анжујска, Српкиња је са Косова.

- Одлично! Ускликнимо с љубављу! Јелена Анжујска, Јелена Анжујска, Јелена Анжујска!

наставиће  се...